Децнтрализација - по УРС-у

Децентрализација није једнократни предизборни пројекат.
Идеја о децентрализацији Србије, на начин на који је намеће странка бившег министра Динкића, све више прети да постане једнократни предизборни пројекат, уз све негативне ефекте које су имала нека ранија обећања, попут оних о бесплатним акцијама или великим инвестицијама из НИП-а. За ЛДП је децентрализација врло озбиљно питање, због ње смо водили и антиреферендумску кампању против постојећег Устава, у време док су друге странке, па и она која сада помало театрално покушава да поентира на унутрашњим уценама у својој владајућој коалицији, седеле дубоко у власти и креирале систем где партијске централе одлучују о свему.
ЛДП не може да подржи овакву амбицију да се, кроз агресивну предизборну кампању, наметне неразрађен модел децентрализације, који се у облику који је понуђен своди само на потребу да се делимичним изменама закона обезбеди популарност у јавности. Закон који предлаже Динкићева партија је недовршен и не пружа кључне одговоре на питања како треба да буде уређена Србија. Потребно је да трансформишемо нашу државу и учинимо је ефикасном, извршимо промене Устава, омогућимо Војводини она права која заслужује, а не да као што се то чини овим законским предлогом, фаворизујемо поједине странке у неколико општина како би у њима победили на изборима. Није нормално да једна странка учествује у изборној кампањи друге странке.
Прошло је више од месец дана од како је овај пројекат најављен и ЛДП је био врло расположен да разговара о конкретним решењима и потпуном преокрету у организацији наше државе. Једино то би могло да доведе до њене модернизације и ефикаснијег развоја. Нажалост, уместо озбиљног посла децентрализације, до сада само видели свега неколико неодређних теза и упорно понављање идеје, да ће проблем општина решити непосредан избор градоначелника или парцијална пореска прерасподела.
На тренутним, на брзину припремљеним, предлозима се мора још много радити и они, у овом тренутку и са овим решењима, уопште не испуњавају услове да буду усвајани у Скупштини, само неколико месеци пре избора. Тражимо да се отвори широка распава, да се у процес укључе озбиљне институције и стручњаци, као и аутентични представници опште воље локалних самоуправа, пре свих Стална конференција градова и општина.
Предлог да се градоначелници бирају директно је брзоплет, а Србија је имала катастрофална искуства са таквим законом који је важио до прошлих избора. Половина општина је тада била у константној блокади, нарочито у ситуацијама када је председник општине био из једне, а скупштинска већина у локалној самоуправи из противничке странке или коалиције. Систем није фукционисао, а у многим случајевима су се општине претварале у простор за афирмацију локалних демагога или политичара који су злупотребљавали своју моћ и утицај. Многе општине још не могу да се опораве од дугова и кредита које су неопрезно узимали амбициозни градоначелници, желећи да се што више истакну пред бирачима и финансирају непотребне или популистичке пројекте.